DIZNIJU ISTIČU AUTORSKA PRAVA ZA MIKIJA MAUSA!

Miki Maus se prvi put pojavio 1928. u kratkom, crtanom filmu „Parobrod Vili“ („Steamboat Willie“), prvom animiranom filmu u kojem je slika sinhronizovana sa zvukom. U SAD autorska prava važe od autorove smrti još 70 godina. Ali za dela, koja su stvorena anonimno, pod pseudonimom ili su delo zaposlenih u sklopu njihovog redovnog posla, autorska prava važe 95 godina. Kada su u pitanju dela poput crtanih filmova sa likom Mikija Mausa, koja su prvi put objavljena pre 1978. godine, autorska prava važe 95 godina od datuma prvog objavljivanja.

Foto: youtube

Ovaj popularni miš iz dečjih crtanih filmova je od svog nastanka 1928. godine doživeo nekoliko transformacija. Naknadne verzije Mikija Mausa i dalje će biti zaštićene dok im ne istekne 95 godina od prvog objavljivanja i prikazivanja.

Izvorni Miki Maus izgleda drugačije od miša kakvog danas gledamo. Prvobitno je imao šiljasti nos i mršave ruke i noge.

I dok Dizni može izgubiti autorska prava na animirani film „Parobrod Vili“, mogao bi ipak zadržati neka prava ako se ta verzija miša prizna kao zaštitni znak.

„Prvo je pitanje koristi li Dizni ‘Parobrod Vili’ ne samo kao lik, već i kao svoj simbol“, kaže za DW Džejn Ginsburg, profesorka intelektualnog (književnog i umetničkog) vlasništva na Pravnom fakultetu Kolumbija.

Autorsko pravo, odnosno zaštitni znak

Zaštitni znak je prepoznatljiv simbol ili izraz koji je povezan s proizvodom ili uslugom određene kompanije ili pojedinca. Za razliku od autorskih prava, zaštitni znak može važiti beskonačno.

U SAD zaštitni znak ne mora biti registrovan da bi se smatrao zaštitnim znakom.

Ako se verzija Mikija Mausa u „Parobrodu Vili“ smatra Diznijevim simbolom, ova kompanija može reći da je to njen zaštitni znak. To znači da drugi mogu koristiti ove likove, ali to mora biti učinjeno na način da ljudi ne pomisle da je to Diznijev proizvod.

Foto: youtube

Meda Vini Pu kao serijski ubica

Na primer, originalne priče o medi Viniju Puu autora Aleksandra Alana Milna iz 1926. postale su javno vlasništvo početkom 2022. Ali Diznijeva kultna slika žutog mede s crvenom majicom kratkih rukava, koji se prvi put pojavio u kratkom animiranom filmu 1966, još uvek je zaštićena autorskim pravima. Gigant zabavljačke industrije Dizni takođe ima nekoliko zaštitnih znakova povezanih s popularnim medvedićem, što ograničava upotrebu njegovog lika na proizvodima drugih firmi.

Veliko iskušenje za kompaniju Dizni u pogledu autorskih prava povezanih s likom Vinija Pua predstavljaće crtani film Krv i med. Trebalo bi da se ovaj horor film prikaže ove godine. Vini Pu je pretvoren u serijskog ubicu.

„Znali smo koja su Diznijeva autorska prava i kakav su lik oni kreirali“, kaže režiser Ris Voterfild. „Zato smo učinili sve što smo mogli kako bi se film zasnovao samo na verziji medvedića iz 1926.“

Osim istog imena, lik mede iz filma strave i užasa nema mnogo zajedničkog sa Diznijevim medom koji voli med. Vini Pu u hororu nosi odelo drvoseče i njegove crte lica su izobličene.

Foto: youtube

Zašto autorska prava ističu?

Ako se određena osoba potrudi da stvori originalno intelektualno delo, moglo bi se pomisliti da bi trebalo da ona na njega ima trajna prava. Zašto onda autori i pronalazači stiču samo ograničena vlasnička prava?

U klauzuli o patentima i autorskim pravima iz Ustava SAD kaže se da Kongres ima pravo na „promovisanje naučnog napretka i korisne umetnosti, obezbeđujući na ograničeno vreme autorima i pronalazačima ekskluzivno pravo na njihova dela i pronalske.“

„Dakle, kako promovisati napredak znanja? Prvo navedete ljude da stvaraju i kreiraju dela, a zatim obezbedite da ta dela postanu široko dostupna. Na kraju ih stavite u javni domen i učinite ih potpuno dostupnim“, kaže profesorka Ginsburg.

Nemačka je prednjačila u produženju autorskih prava kao jedna od prvih zemalja u EU koja je uvela pravilo po kojem ona važe do kraja života autora i još 70 godina nakon toga.

Kada je Brisel usklađivao i donosio iste standarde o autorskim pravima u celoj EU, to je uslovljeno reciprociteto. Ato znači da dela iz SAD-a ne mogu dobiti dodatnih 20 godina zaštite autorskih prava u EU sve dok SAD ne produži zaštitu autorskih prava za 20 godina, rekla je Džejn Ginsburg .

„Budući da je EU ogromno tržište za američke proizvode, to je bilo uverljivije od bilo kakvog lobiranja neke industrijske grane”, objašnjava Džejn Ginsburg sa Pravnog fakulteta Kolumbija.

 

Započnite komentarisanje

Ostavite komentar