Održana džipijada Juhor – Sekurič
Selo Sekurič u rekovačkoj opštini. Početak avgusta. Na livadi pored seoske osnovne škole parkirano, pod „konac“, 90 terenskih vozila. Džipovi, kvadovi i kros-motori. Sve je spremno za početak „Offroad Juhor – Sekurič“.
Na drugom kraju livade sve se puši pored velike šatre. Okreće se bik na ražnju, a kupus se „krčka“ u zemljanim loncima. Za trpezu će vozači ‘offroad’ vozila sesti za osam sati, po povratku sa očekivano uzbudljive vožnje po planini Juhor.
Vozači terenskih vozila obukli su majice različitih boja, koje su dobili od organizatora. Plave nose oni koje se voze u turističkoj klasi. Lagana vožnja sa razgledanjem pejzaža Levča. Crvene majice nose vozači robusnijih terenaca, klasa „Soft“, terenska vožnja sa merenjem vremena. Ukupno 25 kilometara, gore-dole.
Organizatori daju znak i svi kreću ka Juhoru.
Narandžasti terenac Isuzu – Trooper, vlasnika Nebojše Mitića iz Varvarina prima na suvozačko mesto autora reportaže.
„Sredio sam ovog Trooper-a generalno. U februaru krenula restauracija. Ofarbao sam ga, a za terenske gume dao sam 1.000 evra“, hvali se na početku vožnje Nebojša.
Posle par stotina metara u kabini Isuzu-a oseća se karakteristični miris spaljene lamele menjača. Izlazimo iz Sekuriča i već na prvom usponu ispred nas na uskom šumskom putu isprečio se crni Jeep Wrangler. Veliki kamen mu oštetio karter motora. Ni makac dalje. I naš Isuzu-Trooper je „baldisao“ .
Ostali vozači pomažu da se dva džipa pomere kako bi kolona prošla. Nastavljamo džipijadu u Micubiši Pajeru, kragujevačke registracije. Vlasnik i vozač popularnog Pajera je Dragan Radivojević iz levačkog sela Kaludra. Terenac je veliki i moćan, na prvi pogled.
„Moj Pajero proizveden je pre više od tri decenije. Vozim ga svaki dan. Ljubitelj sam prirode, lov i ribolov su moji hobiji. Za šest meseci bio sam po jednom u Jagodini i Kragujevcu. Terenske avanture i druženje mi prijaju. To je svojevrstan beg od stresa u neki život prijemčiv čoveku. Malo je naroda ostalo u pitomom Levču, pa je svaka akcija na upoznavanju javnosti sa prirodnim lepotama na jugoistoku Šumadije dobrodošla“, rekao je Dragan Radivojević.
Njegov Micubiši Pajero je iz serije terenaca koji su pravljeni za vojsku i policiju. Organizatori su po avgustovskoj vrelini na putu na padini Juhora veštački napravili kaljugu, naizgled neprohodnu. Radivojević vozi Pajera lako i bezbedno. Šali se pa kaže kako će od „organizatora da traži da mu operu metalnog ljubimca, o njihovom trošku“.
Vozači jedni drugima priskaču u pomoć tokom uspona na Juhor. Manjem Jeep-u priskače kolega u većem terencu iste marke.
Takvih problema nemaju vedri i veseli Jagodinci u Ladi Nivi 4×4. Iza našeg Pajera su stalno, ikao imaju nizak klirens ( visina džipa od tla) i pneumatke davne proizvodnje. Zastaju i pokazuju na lovačku čeku na obronku planine bogatom divljači.
Na oko 120 metara ispod vrha Veliki Vetren (774 mnm) test spretnosti za kros-motore, kvadove i džipove. Na dva minuta sudije daju start za brzi uspon na strmu padinu. Uz riku motora i mnogo prašine dignute u vazduh vozači uspevaju da se domognu cilja. Oni potom voze do vidikovca-letnjikovca, na 680 metara nadmorske visine i tamo se okrepljuju pljeskavicama od organizatora. Čekamo blokirani ispod vidikovca dva sata da svi startuju.
Usko grlo na planinskom putiću je otpušeno i krećemo u poslednjoj grupi terenaca na vidikovac. Ostali su se odavno osvežili i odmaraju u hladovini. Red za preostale pljeskavice ogroman. Terenaca je toliko da na maloj visoravni, u senci Velikog Vetrena, nema mesta da se svi parkiraju.
Nasred puta na vidikovcu vidimo narandžasti džip. Nešto nam je poznat? Da, to je onaj Isuzu-Trooper kome je otišla lamela na početku vožnje. Vozač neće da kaže kako ga je osposobio. To je, valjda, tajna?
Sa vidikovca gledamo na Veliku Moravu, Paraćin, Varvarin, planinu Baba. Kao na dlanu. Juhor je planina sa gustim šumama bukve na vrhovima, hrasta na nešto nižoj nadmorskoj visini i bagremom u podnožju.
Posle obroka sledi silazak sa Juhora prema Sekuriču. Staza dobro obeležena, a ponegde redari pokazuju gde treba voziti. Nema zastoja, sve ide kao po „loju“. Oblaci prašine više sati su zasipali terence i učesnike džipijade pa je u Sekuriču veliki red pored bačvi sa vodom za umivanje. Bik se izvrteo na ražnju. Ostale samo kosti. Kupus se skuvao u zemljanim loncima. Vozači sedaju i čekaju večeru. Grmi muzika sa zvučnika pod šatrom.
Nestrpljivi mogu odmah da jedu. Pljeskavica od 200 grama košta 300 dinara. Prilozi džabe. Dovoljno da se zavara stomak za 40 kilometara lagane vožnje preko Rekovca do Kragujevca.
Ostavite komentar